Ministarstvo finansija Srbije i Ministarstvo trgovine Srbije istovremeno su stavili dva zakona na javnu raspravu – Zakon o igrama na sreću i Zakonu o oglašavanju – koji značajno ograničavaju poslovanje kladionica.
Javna rasprava o izmenama Zakona o igrama na sreću je završena 30. septembra, a kako je izjavio prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, izmene su u finalnoj fazi i još je preostalo da se analiziraju primedbe pristigle tokom javne rasprave i da se do kraja godine nađu pred poslanicima u Skupštini Srbije.
Cilj izmena je da se uz pomoć oštrijih destimulativnih sankcija naglase efekti primene dosadašnjih zakonskih rešenja kako bi to u praksi dalo željene rezultate, pre svega, da se amortizuje izloženost dece posledicama uticaja kladionica.
Mali je izjavio za Tanjug da se nada se da će kod poslanika naići na razumevanje činjenica da je potrebna veća zaštita dece, jer je upravo to jedan od najjačih motiva za izmenu ovog zakona. „Izmene je Ministarstvo finansija iniciralo jer smatramo da će one doprineti većoj zaštiti dece od uticaja igara na sreću, kladionica i sličnih prostora gde deci nije mesto“, dodao je ministar finansija.
Šta donose izmene Zakona o igrama na sreću?
Ispod su navedene samo glavne stvari s kojima će priređivači igara na sreću morati da se suoče.
- Strogi propisi za licenciranje i redovna kontrola operatera kojima se osigurava da kockarnice i kladionice posluju po visokim standardima odgovornosti.
- Sprečavanje maloletnih lica da se registruju i učestvuju u onlajn igrama na sreću kao i sprečavanje njihovog ulaska u objekte u kojima se priređuju igre na sreću.
- Stroža kaznena politika za objekte u kojima se priređuju igre na sreću, ali i za operatere koji pružaju onlajn igre na sreću (ako se otkrije prisustvo maloletne osobe u objektu ili registracija maloletne osobe kod onlajn operatera, biće moguće kako privremeno tako trajno oduzimanje prava na priređivanje igara na sreću u tom objektu/operateru).
- Zabrana služenja hrane i alkoholnih pića sa više od pet odsto alkohola u kladionicama i automat klubovima.
- Oporezivanje svih vrsta bonusa i besplatnih podsticaja.
- Povećanje fiksnih naknada za odobrenja.
- Povećanje minimalnih naknada za priređivanje.
- Povećanje stopa za obračun naknada za priređivanje.
- Stroga kontrola reklama i oglasa za kockanje koji će morati da uključuju poruke o odgovornom kockanju kako bi se izbeglo ciljanje ranjivih grupa.
Ograničenje za gotovinske uplate i isplate za onlajn kockanje ne postoji u trenutnom zakonskom rešenju, ali je izmenama uvedeno, i to po jednom igraču mesečno u svim kladionicama priređivača igara na sreću.
Takođe, izmene Zakona o igrama na sreću uvode igračima mogućnost samoisključenja i samoograničenja kako bi oni sami sebi zabranili klađenje ili odredili maksimalan iznos koji žele da potroše klađenjem. Ovo je, naravno, s ciljem prevencije bolesti zavisnosti, smanjenja posledica od prekomernog kockanja i kontrole igrača nad neumerenim trošenjem novčanih sredstava i neumerenim aktivnostima. Biće napravljene i kampanje za edukaciju o rizicima kockanja i davanje saveta kako prepoznati problem zavisnosti kroz nevladine kol-centre.
Šta kaže sadašnji Zakon o igrama na sreću?
Zakon o igrama na sreću u Srbiji reguliše različite aspekte povezane sa igrama na sreću i na snazi je od marta 2020. godine. U okviru ovog zakona doneta je serija propisa koji se odnose na pravo na organizovanje igara na sreću, uslove za organizaciju, prava i obaveze priređivača, vrste igara, nadzor i generisanje prihoda.
Šta se smatra igrama na sreću prema Zakonu o igrama na sreću? „Smatraju se igre u kojima se učesnicima, uz naplatu, pruža mogućnost da ostvare dobitak u novcu, stvarima, uslugama ili pravima, pri čemu dobitak ili gubitak ne zavisi od znanja ili veštine učesnika u igri, nego od slučaja ili nekog neizvesnog događaja“. Tu ne spadaju zabavne igre poput video igara i flipera niti igre gde učesnici koriste znanje i veštine za takmičenje prema specifičnim i unapred utvrđenim pravilima.
Ministarstvo finansija je ono koje odlučuje da li se određena igra kvalifikuje kao igra na sreću ili ne, dok je organizacija igara na sreću striktno u nadležnosti države Republike Srbije. Državni budžet se prilično puni kroz igre na sreću, pri tom 40 odsto dodeljenih sredstava podržava razne društvene i humanitarne ciljeve.
Što se tiče oporezivanja igrača i operatera, ovi prvi plaćaju porez od 20% na dobitke koji prelaze 100.000 dinara dok operateri imaju više poreza o kojima moraju da vode računa, kao što su porez od 15% na bruto prihod od online kockanja i porez od 10% za kockanje u fizičkim objektima.
Srbija na drugom mestu u Evropu po broju kladionica
Preko 33.000 automata i 2.000 uplatno-isplatnih mesta ima trenutno u Srbiji, prema procenama. Prema podacima Udruženja priređivača igara na sreću iz maja ove godine, u Srbiji ima 2.900 sportskih kladionica, što je stavlja na drugo mesto u Evropi što se tiče broja kockarnica i kladionica po glavi stanovnika (više od Italije, Velike Britanije, Španije…). Procene su, nezvanične, da samo u Beogradu ima 1.440 sportskih kladionica, dakle skoro polovina.
Svako nelegalno korišćenje automata, mesta za uplatu/isplatu i sportskih kladionica povlači i krivičnu odgovornost priređivača, odnosno organizatora igara na sreću, jer dovodi i do značajnog gubitka budžetskih prihoda (a rekli smo da se državni budžet puni između ostalog i porezima u vezi sa igrama na sreću).
Srbija trenutnim Zakonom o igrama na sreću, a posebno izmenama za koje se čeka da stupe na snagu, prati praksu sve većeg broja država u svetu koje su slične zakone već usvojile.
